Aerodrom u Šarlotu, izlaz za Majami. Odmah pored je izlaz za Las Vegas. Malo je reći da se oseća pozitivna energija i duh gradova u koje odlazimo. Pronalazimo par biznis i tech događaja u Majamiju i odlučujemo  se da odemo na 4 dana, sto bi rekli „business and leisure“.  Već prvog dana imamo event, a Tanos direkt iz aviona odlazi na sastanke. Pošto je let trajao oko 2 i po sata, već oko 9 ujutru, imamo celo prepodne za istraživanje Majamija. U blizini je četvrt „Little Havana“, pa se odlučujemo da ovaj deo dana provedemo tamo. Baš kako i sam naziv govori, imate osećaj kao da se nalazite na Kubi. Na ulici osim turista dominiraju kubanci i dominikanci. Radnje gde ručno prave i prodaju cigare, muzika, ples, oldtajmeri, kubanska istorija... Nakon par časova provedenih istraživajući četvrt, spremam se za poslednji dan jednog tech događaja. Elena i ja odlazimo uberom na adresu koja se nalazi u svim informacijama, ne pronalazimo događaj. Shvatamo da smo na pogrešnoj adresi, i da treba da odemo nekih pola sata kolima na drugi kraj grada. Poludim naravno, kasnimo 45 minuta na događaj od dva sata. Stižemo na drugu lokaciju kad tamo na ulici jedno 30 ak superautomobila, formula, monster truck, tesle i u stvari otprilike 30ak najskupljih automobila na svetu. Ne pronalazimo event, ali ja pronalazim višesatnu zabavu. Elena ne odustaje i dok traži događaj ja razgledam lamborginije. Pokušavam i nju da ispratim da se ne zagubimo, vidim da ide redom. Možda posle nekih 20ak minuta vraća se sa informacijom da je ipak prva adresa bila dobra i da je tamo bio biznis deo, a da je na ovoj adresi drugi deo događaja, praktično egzibicija i prodaja višemilionskih automobila. Ostali smo 3 sata otprilike.  

Budimo se sutradan, notifikacija na telefonu „tornado watch“. Hm jel to Majami pokušava da nam prikaže sva svoja lica? Nebo sivo, crno, belo, plavo. Kako gde. Čekamo bukvalno 3 sata, situacija se relaksira, ali alert i dalje. Po negde se razvedrilo, kiša ne pada, vidim da polako prolazi i krećem da pritiskam da idemo. Nećkali su se neko vreme, idemo za sat dva, tralala, ja rešavam da krenem. Pikali smo fudbal pod bombama, što da ne i pod tornadom :D Uberom treba 15ak minuta do south beach-a, ispričasmo se na španskom vozač i ja, ni jedan se nije ugasio. Mislim da ni jedan nije razumeo onog drugog. Stižem, plaža puna. Tornado? Neće. Okej? Okaay.  
Što se tiče ostatka zabave u Majamiju, nećemo detalje u biznis blogu :D ali naredna dva dana proveli smo na plaži, istraživali noćni život, jedno prepodne u četvrti sa muralima, nekoliko parkova,  dosta različite hrane i puno zabave i uživanja. Generalni utisak je da je Majami druga planeta, sjajno jedno mesto koje osim skupe zabave i turizma poseduje ozbiljan biznis kapacitet. 

Prošle nedelje sam bio na dosta događaja pa imam dobre kontakte i nekoliko sastanaka. Jedan od interesantnijih je bio Adam Buck, RevTech Labs, lokalna Venture Capital kompanija. Sa obzirom na to da nemam iskustva u komunikaciji a ni u poslovanju sa jednim VC, budem direktan, to mu i kažem i izrazim želju da naučim nešto. Posebno zbog toga što mi je na umu poprilično i investicija oko električnog automobila. Adam bude superkul, nađemo se preko zuma, objasni mi osnovne stvari koje moram da znam, prođe sa mnom sve oko autombila, bukvalno mi je ispričao nekoliko narednih koraka i dao ideju za početnu strategiju, koja mi je najviše trebala. Interesantno mu je bilo da čuje i čime se moja firma bavi, pa je ukazao na potencijal za investiciju i tu. Jedan od top 5 jedan na jedan sastanaka definitivno u smislu učenja, prenosa znanja, spajanja dalje sa kontaktima, postavljanja nekih stvari, analize... Izuzetno vredno.  

Možda od zanimljivijih ideja, imao sam sastanak sa vlasnikom jednog uređaja za esports, tačnije hardver koji se stavlja na mišić ruke, kojem treba softver. Uređaj prati pokrete mišića, koje bi softver trebalo da obrađuje i savetuje košarkašima kako da poprave svoj šut. Sjajna ideja. Takođe, jedno vrlo zanimljivo mesto, posebno zbog aqos-a, je RK motors. Salon automobila. Ali ne najobičniji. Globalna top destinacija za kolekcionare i ljubitelje kako oldtimera tako i high-performance nabudženih automobila. Opet ja na igralištu automobila, po treći put. Biće zadovoljan Auto Centar Đorđević, ali ono što ja pokušavam da ulovim je Pitch za aqos. Razgledamo već neko vreme, ja u svom fotošutingu uveliko i dobijamo društvo jednog od direktora prodaje koji nas provodi i praktično kreće i ovde tura. Na kraju ture pičujem mu auto, ispostavlja se da je njegova prethodna firma kupila neku drugu automobilsku, uzima kontakt, traži prezentaciju. Rolamo. 

Poslednja biznis poseta dok smo u Šarlotu, a verovatno i u USA, AvidXchange. Jedan od tri Unicorna iz Šarlota. Imam osećaj da će da bude jako jako dobro. Kako prilazimo lokaciji, u ulicama su na banderama obeležene zastavicama i oznakama ove kompanije. Shvatam da je u stvari ovo jedan kampus, skoro pa kvart. 
Inače, AvidXchange je vodeći provajder softvera za automatizaciju plaćanja i upravljanja troškova za kompanije i njihove dobavljače. Vrednost ove kompanije je 2,2 milijarde dolara, a godišnje obradi 56 miliona transakcija u vrednosti od oko 180 milijardi dolara. Imaju preko 1600 zaposlenih.  

Ulazimo u kompaniju, prolazimo security check i prva stvar koju vidim je Steve Jobs preko celog zida i rečenica: Innovation distinguishes between a leader and a follower. Pogled ka levo otvara ogroman prostor sa arkadnim igrama i prostorom za zabavu, u kojem čini mi se, 30ak ljudi u svakom trenutku može da se zabavlja. Okupljamo se oko Chris Elmore, jednog od suosnivača i direktora za razvoj partnerstava koji je bio naš domaćin danas. Svako se predstavlja u krug, manje više deluje kao brzi pitch od jedan minut. 
 

Kreće tura AvidXchange-om tokom koje imamo priliku da čujemo najzanimljivije priče i trenutke iz njihove 23-godišnje istorije, ali i da naučimo najvažnije stvari. Zaustavljamo se pored jednog velikog globusa na kratko, koji se nalazi u centru jednog manjeg hola, koji dalje vodi u veliku teretanu i izložbeni prostor raznih eksponata, poklona, sećanja.... Na globusu su čekovi na onim teritorijama gde posluju. Uzeo sam pelcer i fotografiju za uspomenu. Jedna od velikih priča je ta da je NASDAQ prvi put oglasio svoje čuveno zvono, van svog predstavništva, upravo ovde u zgradi Avid-a. To je bio trenutak kada su izašli na berzu. Chris je u međuvremenu, tokom 23 godine u kompaniji, četiri puta bezuspešno dao otkaz. Jednostavno to je to. To je njegova kuća. 
Stižemo do dela zgrade koji je otvorenog tipa, sa velikom tribinom na sredini, oko koje je takođe akomodacija, ogroman zid sa zelenilom i naravno ogromnim ekranom, otvoren sprat sa kancelarijama i galerijama. Tu je zapravo Nasdaq održao ceremoniju. Chris nama održava prezentaciju. Govorio o tome kako su izgradili svoj startap na svojim greškama u prvih nekoliko godina poslovanja. Prva tri produkta tokom prve tri godine su bili fail. Ali ostali su istrajni. Bili su sigurni u suštinu svoje ideje, koju su morali da unaprede na osnovu zahteva tržišta. Morali su da budu inovativni. Shvatili su sjajne dodate vrednosti i kako da prodaju, kada su počeli da rastu, prepoznali su i drugi te su uspevali da podignu dosta investicija. Jedna od poznatijih je od strane Master Card-a i partnera u iznosu od 120 milion u seriji f. Govorio je dosta o inovacijama, kako da uštedimo i iskalkulišemo vreme, ali i koja je razlika između onoga što se događa i onoga što prodajete. 
To je bio poslednji radni dan u Šarlotu, ali možda i jedna od najboljih poslovnih poseta ili događaja. Razgovor sa Krisom je više nego vredan, rekao bih zlatno vredan, posmatrati Jednoroga iznutra... neprocenjivo! 

Nakon toga closing ceremony - Heist Brewery :D Sjajne Alex i Kiristen iz International House koje su ispred organizacije programa bile zadužene za naš boravak i agendu u Šarlotu. Praktično su bile tu za nas u svakom trenutku i za šta god je trebalo. Organizovale su raznorazne posete značajnim događajima i kompanijama, samim tim, i sa mnogim relevantnim ljudima iz sveta biznisa i preduzetništva. Osim svega toga, zaista jedno sjajno druženje, energija, gostoprimljivost, otvorenost... Zapravo u malo intimnijoj atmosferi dobijamo darove u znak pažnje i zahvalnosti na divnoj saradnji prethodnih mesec dana. Ogromno ogromno hvala ovim devojkama na sjajnom vremenu provedenom zajedno. 

Nakon pivare odlazimo na „Cinco de Mayo“ iliti Peti maj, meksički praznik, kojim slave dan pobede u bici kod Pueble, 1864. Znači fiesta. Znači Margarite. Takosi. Sjajan narod, sjajna energija. Napravili su od manjeg kvarta feštu, sa centralnom binom i štandovima sa tradicionalnom hranom okolo. Tu je jedna pivara i više prikolica sa pivom. Malo dalje u ulici i u ostalim pivarama i lokalima takođe fešta. Na bini naravno marijači zaduženi za muzički nastup a ispred i okolo omanje bine ljudi su plesali. Od onih najmlađih od 5-6 godina do najstarijih osamdesetogodišnjaka. Muzika je takva i vajb je takav da jednostavno morate da plešete. 

Dolazi i kraj našeg boravka u Šarlotu i tačno posle mesec dana odlazimo u Washington DC. Navikao sam se na Šarlot bez ikakvih problema. Pa i na Dejvida. Srećan sam jer još malo pa idemo kući, ali da budem potpuno iskren, u Šarlotu sam proveo jako jako dobar period, tokom kojeg sam zavoleo i grad i ljude i biznis ekosistem. Prelep jedan grad, prepun zelenila, čist i bezbedan. Ljudi srdačni, gostoprimljivi, otvoreni, žele da pomognu. Ima puno sporta, svi su lokalpatriote, ima dosta lokalnih pivara, nije daleko ni od okeana a do planina je još bliže. Drugi finansijski centar u USA, tako da je i i biznis jako jako razvijen. Puno preduzetnika i startapova. Za bezbrižan period u Šarlotu za kraj bih se zahvalio svom cimeru Davidu. Mesec dana sam imao osećaj kao da imam starijeg brata. Čovek je o meni bukvalno brinuo. Shvatio je da sam nervozan kad sam gladan, pa me konstantno nutkao da jedem. Inače, Irac ko Irac, Srbin ko Srbin, šala zabava 24/7. Bilo je baš zabavno ovih mesec dana. I nezaboravno! Kraljice Šarlot, miledi, videćemo se ponovo. A sada prestonica.