Pre svega da vam otkrijem o čemu ću vam pisati iz Amerike malo više od mesec dana. YTILI | Young Transatlantic Innovation Leaders finansira Biro za obrazovanje i kulturu američkog Stejt departmenta, a sprovodi WorldChicago. Tačno 60 preduzetnika i inovatora iz 36 evropskih zemalja odlazi u USA, gde će skoro 6 nedelja raditi na unapređivanju svojih kompanija, svojih veština, povezivanju i umrežavanju sa poslovnim ljudima, preduzetnicima i inovatorima iz Amerike. Biti jedan od dva predstavnika Srbije, jedan od 60 biznisa iz Evrope, otići tamo i takmičiti se sa samim sobom i drugim biznisima, naučiti kako da razvijem biznis na najrazvijenijem tržištu u svetu, biti prisutan tu... za mene je definitivno jedna od najvećih stvari koje su mi se dogodile u životu!

Dan prvi

Nakon putovanja od 24h, sa usputnom stanicom u Frankfurtu, kratak predah i odmah od 6am kreće hustle. American Dream ne pada sa neba. Rade teško i rade puno. Posetili smo DePaul univerzitet, poznat po razvoju preduzetništva, u Čikagu posebno. Sjajni govornici i predavači. Teme preduzetništvo, investicije, inovacije, potrebne veštine, sjajne priče iz iskustva. Networking, networking, networking. Danas sam preko 50x ponovio ko sam i šta radim. Pitch. Ovde je jako bitna stvar i zato ćemo ga vežbati nekoliko dana kako bismo što bolje prezentovali svoje ideje u nekih 30ak sekundi do 3 minuta. Preko 60 preduzetnika i biznisa iz cele Evrope, ljudi iz USA iz organizacije, ljudi sa univerziteta, govorinici...sa svakim se upoznati u jednom danu, na svakog ostaviti utisak... potrebno je puno energije, dobrih ideja i znanja. I harizme. Definitvno sam privukao pažnju, imam nekoliko ponuda za „speed dating“ i razmenu informacija. Govornik Pete Wilkins, koji je dva startapa prodao za skoro 3 milijarde! dolara, investitor i pisac, ima moju pažnju 15 sekundi. Pitchovao sam mu AQOS ideju o električnim i solarnim automobilima. Continue please! Pažnja se nastavlja, želi prezentaciju. Imam još minut da mu pokažem prezentaciju, krećem, automobil ga ostavlja bez daha, ali... „Strahi, Im investing only in mid-west USA companies. Mislim se u sebi e jebiga. Novo ali :D „I can connect you with a couple of people“. Odlazim nasmejan sa njegovom knjigom i posvetom. Nakon napornog dana, vožnja brodom i upoznavanje Čikaga. Sjajan grad! No, najveći utisak dana su bile priče predavača. Ipak od samog starta preovladava biznis tematika a ne turistička, iako sam prvi put u Americi. 

Drugi dan

Na početku dana odmah hub po nazivu M HUB koji je čvorište saradnji između Hard Tech startapova, preduzetnika, proizvođača i lidera. Dom je preko 12 000 članova i 2000 startapova koji godišnje generišu 103 milijarde dolara i zapošljavaju preko pola miliona ljudi.

U okviru mHUB-a nalazi se Coworking space, Akcelerator, proizvodnja kao i laboratorije za izradu produkata. Ludnica, mislio sam ne postoji veća. A onda odemo u 1871 Hub. I bum. 14 000 kvadratnih metara. Mesto koje ima svoj poštanski broj. Imati svoj poštanski broj u Americi, moraš da budeš velik. Google ima svoj poštanski broj. Ne znam ni kako da opišem ovo mesto. Za preduzetnike je kao finale Lige šampiona. Akcelerator programi za rani razvoj, rast, 15ak programa za osnivače i raznorazne delatnosti. Svetski broj1. Čak 850+ alumnija skaliralo, skoro 4 milijarde dolara podignuto kao venture capital, odavde ulaze u Fortune 50 kompanija, sve moguće industrije možete da zamislite, čak 17 unicorna (unicorn-kompanija vredna preko milijardu usd). Ludnica. Imali smo prilike da pričamo sa nekoliko osnivača koji su podelili svoja iskustva oko investicija, skaliranja, pivotiranja, akvizicije velikih klijenata, razvoja usluga i slično. Milion super kul stvari, jedna od njih je robot Pepper, humanoidni robot, koja između ostalog može i da pleše 😊 Još jedna od stvari je Chicago Connectory, Developed by Bosch and 1871. Ako želite top level IoT u Americi, morate da budete ovde. Fokus je na izgradnji Industrije 4.0, pametnih gradova, rešenjima za mobilnost i slično. Danas sam bio na dva mesta u jednom gradu koja generišu godišnje više novca nego spoljna trgovina Republike Srbije. 

Postajem zabrinut, ovde se cifre vrte sa 3-6 nula više nego u Evropi, na primer jedan govornik je za investiciju od 25 miliona rekao „manja biznis investicija. Plašim se da kad se vratim kući stvari postanu „male“. Videćemo, trudim se da budem i dalje sa obe noge na zemlji, a glava u realnosti. Mada, ako sam nešto naučio danas, jeste da ako se ne sanja veliko, ako se ne priča o tome, neće se ni desiti.

Inače, jedva dođem k sebi da budem nasamo i 5 minuta, svi hoće da se upoznaju sa svima i to ide i ide i ide u nedogled :D Dosta dobrih informacija, mišljenja, taktika, novih lekcija, kontakata, već 5-6-7 potencijala za svašta nešto, što od kandidata što od amera. Kvalitet je prevazišao moja očekivanja, kao i gostoprimstvo većine amerikanaca. Sad me već stiže Chicago, njegova veličina, lepota i sve ono dobro i ono loše. Prelep je, ali ogroman. Puno sjajnih ljudi ali i beskućnika. Sviđa mi se, za biznis nema granica, ali ne bih živeo ovde. 

Dan 3

Nešto laganiji dan pred nama. Poseta The Hatchery Chicago, Food & Beverage Inovation Hub koje je dom više od 100 broja proizvođača hrane. Za početak smo imali sesiju u vezi action plan-a koji treba da kreiramo a nakon toga i sesiju u vezi kulturološkog adaptiranja u USA gde smo naučili stvari koje bi trebalo a koje ne bismo smeli da radimo ili pričamo u našem biznis okruženju u US. Dos and donts. Ne zovite grupu ljudi guys, devojke ladies i slične stvari.

Bilo je zanimljivo saznati takođe sve o habu za proizvodnju hrane i na koji način mali proizvođači svoje proizvode mogu da proizvedu i plasiraju odavde. Imali smo priliku da u grupama radimo i sa 8 sjajnih mentora koji su nam otkrili puno toga, od liderstva, preko problema koje imaju u svojim lokalnim ali i u globalnim ekosistemima, do načina i solucija ali i investicija, akvizicije velikih klijenata, ulaska na nova tržišta… većina ovih ljudi imaju sjajnu životnu priču. Radni dan se završio isprobavanjem vina, piva i hrane proizvedenih u inkubatoru. Konačno i malo više slobodnog vremena. Zabava u Millenium parku, slikanje, izmotavanje i zezanje, baš kako i priliči svim ovim mladim preduzetnicima. Od nas 60 naravno, balkanska sekta nas 10ak svi pričamo istim jezikom i naravno, privlačimo najviše pažnje. Trudim se da blejim sa ostalima najviše. Ima sjajnih i prepametnih ljudi, različitih biznisa, ideja… cimer u Čikagu mi je Andrej, slovenac, pa nam nije bilo teško da se naviknemo jedan na drugog. U Šarlotu ću živeti sa Ircem. Brat Irac. Super se zabavljamo, kao i većina Iraca i Srba, 99% vremena zbijamo šale. Kao ona dvojica iz zadnje klupe :D Biće dobro zezanje sa njim. Od ostalih, mislim da sam se super zbližio sa Azerbejdžancem, Togrulom, koji već zna neke srbe. Tih i lepo vaspitan, ali voli zezanje. Grk Tanos, Makedonac Aleks, Hrvat Bruno, Petar iz BiH, Davide Italijan, Bugarin Kris, Moldavac Mihai, Rems iz Holandije, Ivon iz Slovenije, Elena iz Rumunije, Filipa iz prelepog Splita, Ženja iz Ukrajine… sa svima njima sam imao sjajne trenutke, razgovore, šetnje, ideje…  nadam se da nekog nisam zaboravio, ali sa otprilike ovih 20ak ljudi sam razvio super kul odnose i verujem da ćemo ostati u kontaktu i nakon programa, a nadam se i sa ostalima. Otišli smo na piće u John Hancock zgradu, 96i sprat, pogled da ti pamet stane. Jedva su nas izbacili, ali razumem zaista. Pojavljujemo se svuda u grupi od po 15/20 ljudi najmanje. DJ-a i veliku žurku u 5-star hotelu sam propustio, s obzirom na to da sam se budio cele nedelje između 5-6 ujutru i ceo dan bio poprilično aktivan, pa je umor u saradnji sa jet leg-om, odradio svoje. 

Sledeća stanica- Charlotte. Slomljen sam i pun energije istovremeno. Čujemo se sledeće nedelje.